Идеју о изградњи објекта, специфичне намене, покренули су чланови Соколског друштва Матица, а реализована је њиховим и новчаним прилозима многобројних добротвора. Град Београд поклонио је плац у Делиградској улици и изградња је почела 1929. године, према пројекту архитекте Момира Коруновића. Камен темељац поставио је краљ Југославије Александар I Карађорђевић, прилажући сто хиљада динара за изградњу Соколског дома Београд Матица. После 7 година зграда је завршена и предата на коришћење и употребу 17.јануара 1936. године. У новоизграђеној згради су биле заступљене спортске и културне активности. За коришћење Соколског дома Београд Матица заинтересовало се Министарство физичког васпитања, па је донет Правилник о једногодишњем течају за спремање наставника телесног васпитања по школама и план и програм са 25 наставних предмета. Организован је пријемни испит у периоду од 11. до 14. септембра 1938. године и примљен 51 полазник течаја, а одмах потом, 15.септембра свечаним отварањем, у малој сали Соколског дома Београд почиње да ради двосеместрална школа за телесно васпитање, чији су полазници били постављени за наставнике телесног васпитања у средњим и учитељским школама. После неколико месеци основана је Школа за телесно васпитање, чијим је наставним планом предвиђен 31 предмет, са циљем оспособљавања наставника и наставница телесног васпитања и врше стручна и научна истраживања на овом пољу. Прве, 1939. године Школу за телесно васпитање похађало је 33 студента и 25 студенткиња, а следеће, 1940. 35 студената и 21 студенткиња.
Почевши од 11. новембра 1944. године у школи за телесно васпитање били су организовани фискултурни курсеви до 18. јула 1945. године, када Министарство просвете Демократске Федеративне Југославије доноси одлуку о отварању једногодишњег Вишег течаја, чији полазници почињу са радом у октобру исте године.
Влада Народне Републике Југославије 16.јула 1946.године доноси Уредбу о Државном институту за фискултуру, као високој стручној школи општедржавног значаја.Потом се, 1948. године прешло на четворогодишње студирање, којим се школа сврстала међу остале високо школске организације.
Од 1947. до 1968. године у згради Делиградска број 27, налазио се и Музеј физичке културе, који је основао Боривоје - Бора Јовановић, па је ова установа радила је као Музејска збирка.
После 30 година рада у згради у Делиградској 27, септембра 1968. године, школа је пресељена у нову зграду у Кошутњаку, а 4. децембра исте године Скупштина града Београда је предала на употребу зграду Градском центру за физичку културу, који, после реконструкције унутрашњости зграде и обнове фасаде, почиње са радом 1971. године. Првобитно је постојало неколико мањих сала, мањи базен, учионице за предавања, канцеларије за наставнике, администрација, затим простор за музејску збирку, библиотека и велика сала. Интересантно је да је ово била једина сала од 1944. године која је десетак година омогућавала тренинге и утакмице за кошарку и одбојку. Велика сала остала је иста, само што је обновљена, Фреска "Прелазак Краља Петра 1 преко Албаније". Ова фреска је чекала до 1968. године да поново угледа светлост дана и то захваљујући групи спортиста, бившим соколима.
Било је установа које су тражиле да им се уступи зграда у Делиградској број 27, али је ГЦФК успевао да одоли тим притисцима. Зграда је остала првобитне намене - за физичку културу.
Град Београд је оснивач Установе за физичку културу - Градски центар за физичку културу. ГЦФК је у надлежности Секретаријата за спорт и омладину. У сарадњи са Секретаријатом за спорт и омладину реализују се бесплатни програми за основце и средњошколце за време зимског, ускршњег и летњег школског распуста који се реализују кроз дечије кампове са различитим садржајима прилагођеним узрасту полазника.
Био једном један ДИФ скраћеница која се спонтано одржала и до данас или ДИФ - пријатељ целе породице дефинишући неко време и трајање као и људе који су се бринули о здрављу, духу и телу.
Какo капацитети ГЦФК-а не одговарају бављењу врхунским спортом, зато се промовишу програмске активности са циљем подстицања и ширења свести о значају бављења физичком активношћу. Програмским садржајем обухваћене су старосне категорије грађана од беба до најстаријих лица. Изузетно велики број програма се реализује у салама 1, 2, 3 и 4, међу којима су фудбал, кошарка, одбојка, фитнес програми, затим програми у Свечаној сали, Трим кабинету, Кардио-теретани, великом и малом базену и Хидро блоку. Један од важних сегмената су спољни терени за екипне спортове и тенис, а који се у зимском периоду претварају у клизалиште за све љубитеље клизања. Посебно су популарни фитнес програми за све категорије суграђана као и породична рекреација.
